Opšta akta škole
 
Prijava nasilja


ИСТОРИЈАТ ФУТОГА из књиге МАРЕ ШОВЉАКОВ

ВАРОШ ФУТОГ

Футог је смештен 11км западно од Новог Сада, на левој обали Дунава. Близина Фрушке горе чини место пријатнијим, панонску климу угоднијом. Ово подунавско насеље је издуженог облика у правцу речног отицања. Смештено је на пешчаној алувијалној тераси, на оцедитом излазу на Дунав између два потока, утоке. Одатле је и назив места (Вуток).

Са археолошке тачке посматрања могу се пратити праисторијска налазишта на потезу: Сесије, Горње шуме, Водице, Боктерница, Пашњак. Снажна пољопривредна делатност, лов и риболов довела је до размене робе. Тако је настала највећа бронзана остава Војводине откривена у Футогу, стара преко три миленијума, са 16кг оруђа и накита.

Први писани запис бележи Футог у време татарске најезде 1241. Затим 1250. године када се помиње као важно пристаниште, утврђење и тржница (вашар) на Дунаву.

Стратегијски значај види се у 15. веку када постаје полазна тачка у рату са Турцима. Тада је стекао статус градића. 1456. год. мађарски краљ одржао је државни сабор великаша у рату са Турцима. Током 13., 14. и 15. века Футог је једно од најпрометнијих места, станица земаљске и међународне трговине. Нарочито је на гласу била трговина:житом, вином, јужним воћем, мирођијом, текстилном кожом, кожом и стоком.





Продором Турака место постаје пристаниште ратних бродова, центар за окупљање војске, хране и ратног материјала. Стога су у њему често боравили угарски краљеви. Варош је имала функцију среског места, у њему се врши сабирање пореза и дажбина за краља, кује се новац.

Футог је имао поред скеле, племићки дворац, фрањевачки манастир, земљорадничко, занатско и војничко становништво. Феудална господа Футаки, Горјански, Иван Корвин, Емерик Терек управљали су Футогом до доласка Турака.

Турска власт (1528.- 1687.) остала је забележена у списима славног турског путописца Евлије Челебије, који описује лепу паланку Вутог. Забележио је и постојање тврђаве покрај Дунава у облику четвороугла.

Добар положај, граница два царства, у време великог Бечког рата, довео је и главни штаб царске аустријске војске 1694. год. Тада је у склопу војних операција на линији Дунав - Тиса саграђен војни магацин хране и оружја. Евгеније Савојски је најзначајније битке, код Петроварадина и Београда, добио полазећи из Футога.

Велика сеоба Срба ојачала је српски живаљ. У Футогу је тада у више наврата боравио патријарх Арсеније Чарнојевић. Остало је за успомену икона са потписом патријарха, донета из старог завичаја (Успење богородице). Футог је тада имао цркву од тврдог материјала, још од средњег века посвећеног Светим Врачима. Црква је у два наврата заштитила мошти кнеза Лазара од страдања (1716. и 1848.).
Поново су оживели вашари. Први попис из 1696. забележио је 168 породица, трећина се бавила трговином, што говори о богатству Футога.

Успомена на вашаре чува се и преко назива Вашариште. Велики број европских трговаца, Руса, Персијанаца, Јермена, Турака, Македонаца, Грка и Цинцара сливао се на митровдански вашар. Имао је међународни значај, трајао је шест недеља. Роба је стизала Дунавом, шајкама, на камилама. Највреднија роба биле су књиге из Москве, писане словенским писмом. Вашар није радио једино у време куге.

Футошки властелинством управљали су грофови и фелдмаршали, миљеници аустријских царева. Зато је Футог поново варош и царско место. Најистакнутија господа су: Чарнојевићи (1736 - 179, фелд маршал Андреас Хадик (1770-1790) и грофовска породица Котек.

Кадик је и данас присутан преко барокних грађевина: дворца (1777) и жупног дворца.Котекови су заслужни градњу цркве Срце Исусово (1907) и две задужбине: сиротиште Рудолфинум и болницу Марианум.

Српски народ саградио је прилозима цркву Светих Врачева (1776) и цркву Светих Благовести (1781).

Узорна пољопривредна производња омогућила је развој пиварства (1721. год.), производњу кудеље, дувана, жита, повртарских биљака. Глас о футошком купусу проширио се Европом.

У Футогу је боравио Јован Јовановић Змај, радио је као лекар, уређивао лист "Жижу" и дружио се са бележником Лазаром Кнежевићем, овдашњим писцем.

Школа у Футогу је радила још у средњем веку у саставу манастира. Основана је 1745. Први учитељ био је свештеник поп Јанко (попис из 1696. год.)


na vrh stranice
Писци који су боравили у Футогу:


- Ђорђе Сремац (крајем 15. века )

- Евлија Челебија (средином 17. века )

- Захарије Орфелин ( 18. век )

- Јоаким Вујић ( крајем 18. века )

- Јован Јовановић Змај ( 19. век )

- Јаша Игњатовић ( 19. век )

- Егон Ервин Киш ( 20. век ) ...



Истакнуте личности:


- Марко Јелесић
предводник српског позоришта крајем 18. века

- Василије Николић ( 19. век , песник )

- Лазар Кнежевић ( 19. век, писац )

- Др Светислав Јовановић (20. век, писац)

- Др Милан Николић
( 20. век, лекар-стручњак за беснило )

na vrh stranice



Приредила Јелена Шовљаков VIII-5









 
 
radnici_skole
 
raspored_casova
 
 
 
Školski casopis
 
Letopis